Zen i fizika V: Reči nisu dovoljne

A 3 minute read, Posted by Milovan Misho Petković on Sun, Dec 3, 2017
In Fizika
Tags

Zen i fizika

Paradoksalne, šta više besmislene pitalice i delanja u zenu treba da “slome normalnu” logiku mišljenja učenika; da oslobode um koji onda počinje da “teče”, odnosno kontinualno prelazi sa teme na temu bez vezivanja za bilo koju od njih. Ovo je naročito bilo važno samurajima, u veštinama mačevanja i gađanja lukom i strelom.

“Bez razmišljanja, bez premišljanja
- savršena praznina.
Pa ipak, u njoj se nešto kreće
sledeći svoj sopstveni put.”

Cilj je postizanje “tišine”-neumnosti-bezmisli, odnosno zaustavljanje “unutrašnjeg dijaloga”. Ljudi koji praktikuju meditaciju dosežu to stanje na neko vreme (u minutima), ali i oni koji pecaju, pletu, vezu, bave se nekim uvežbanim, monotonim poslom koji se ponavlja po automatizmu.

Eksperimenti i teorijski modeli fizičara početkom XX veka su govorili jezikom paradoksa. Da li je moguće da je priroda ovako komplikovana, čudna, neshvatljiva, nelogična…? Kako nešto može da bude i ovo i nešto drugo, kako nešto može da bude ovde, ali i da ne bude, zašto se elektroni rasejavaju na rešetki kao da su talasi… A ni dobri stari apsolutni prostor i apsolutno vreme više nisu bili to što su bili, već se rastežu i skupljaju, krive i vrtlože…

Uobičajena logika mišljenja kao da je bila stavljena pod presu i smrvljena; utemeljivači kvantne mehanike, atomske fizike, relativističke…su na svojoj koži osetili težinu rešavanja zen koana, stime što ih nije vodio iskusni učitelj, već su sami bili i učitelj i učenik.

Misli su još i nekako pratile ova otkrića, ali nije bilo dovoljno reči. Trebalo je čudnim stvarima dati iole razumljiva imena. Korišćene su sve moguće igre misli i reči (“Tri kvarka za master Marka”…). I tako je čovek ponovo imenovao stvari. Savremena fizika se dobrano našla na terenu zena: reč koja ima smisao, vuče sliku, ili galeriju slika i misli sa sobom za nekog, za drugog je bila tek šareni papirić ili nebitni skup slova.

Mnogo godina pre, zen učitelji su podučavali:

“Vetar se kreće, zastava, um
-sve je to isto:
kada se usta otvore
sve je pogrešno.”

Ili:

“Ako želite da izrazite istinu,
odbacite reči, odbacite tišinu
i kažite nešto.”

Reči nisu dovoljne. Ali to smo znali i iz običnog života, jer svi smo mi pomalo prosvetljeni, a fizičari su, neznajući, postali zen učitelji.

comments powered by Disqus