Zen i fizika 11: Um-neumnosti -- Orange Unit

Zen i fizika

Sećate li se priče o prosvetljenju?

O Temzi? I Diraku?

Ostavimo gospodina Fergsona u manastiru, da malo isključi mozak, pa se pozabavimo jednom pričom koju sam pre mnogo godina uspeo da pronađem u nekim Takuanovim spisima.

O Mumonu, Takuanu, Bokuku Kokušiju…kasnije i detaljnije.

„Neki drvoseča bio je duboko obuzet sečom drveća u zabačenim planinama. U neko doba dana pred njim se pojavi životinja po imenu „Satori“. Bilo je to stvorenje veoma čudnog izgleda, koje se nije moglo videti u naseljenim predelima.

Drvoseča požele da je uhvati živu, a životinja pročita njegovu nameru:

Želiš da me uhvatiš živu, zar ne? Preneražen, drvoseča ostade bez reči, na šta životinja primeti:

Očigledno si zapanjen mojom telepatskom sposobnošću? Tada ovaj dođe na ideju da je ubije jednim udarcem svoje sekire, kad Satori uzviknu:

Sada hoćeš da me ubiješ. Drvoseča, potpuno zbunjen, u celosti shvati svoju nemoć da bilo šta učini sa tom tajanstvenom životinjom, pa reši da nastavi svoj posao. Satori, nemajući milosti, reče:

I tako si na kraju digao ruke od mene. Kako nije znao šta da radi sa tom životinjom, a ni sa samim sobom, drvoseča podiže svoju sekiru i ne obraćajući nikakvu pažnju na prisustvo Satorija, odlučno nastavi da seče drva.

Dok je on to radio, oštrica sekire odlete sa drške i ubi životinju na licu mesta.“

Bićete iznenađeni, kada razmislite o svom životu, koliko stvari koje su vam se desile rade po ovom kalupu. I koliko ingenioznih otkrića u fizici su rezultat istog.

To je „um-neumnosti“. Strašna stvar.

A ono što je lepa vest u ovom slučaju je da kada ste opušteni, kada ste svoji, kada zaboravite brige i svet koji vas okružuje, vi bukvalno svakog dana iznova lovite svog „Satorija“.

Zato što je to vaša priroda, zato što su to moći koje su vam date na rođenju.

Ne dozvolite da taj plamen zgasne u vama.

Da vam kažem još jednu priču?

Žaba je provela čitav svoj život u bunaru. Jednog dana doživela je da sretne drugu žabu.

Otkuda dolaziš, pitala je.
S okeana. Tamo ja živim.
Kakav je taj okean? Da li je velik kao moj bunar?

Žaba sa okeana prsla je u smeh:

Ne može se ni porediti, rekla je. Žaba iz bunara pravila se da se zanima za ono što je druga žaba pričala o okeanu, ali je u sebi mislila: „Od svih lažura koje sam u životu srela, ova je ubedljivo najgora.“

Zašto li se prepoznajem u obe žabe?