Zen i fizika

Jedan zen učitelj je rekao:

„Ako, pitamo da li položaj elektrona ostaje isti,
moramo da odgovorimo „ne“;
Ako pitamo da li se položaj elektrona menja sa vremenom,
moramo da odgovorimo „ne“;
ako pitamo da li elektron miruje,
moramo da odgovorimo „ne“;
ako pitamo da li je elektron u kretanju,
moramo da odgovorimo „ne“.“

Uh, izvinite, to je rekao J. R. Openhajmer.

Aha, evo onog zen mislioca:

„Paralelu lekciji koju nam daje atomska fizika moramo potražiti u onim vrstama epistemoloških problema s kojima su se već susretali mislioci poput Bude i Lao Cea, kada su pokušavali da usklade našu poziciju gledaoca sa pozicijom glumca u velikoj drami postojanja.“

Opet greška, a znate li šta za to kažu Arapi:

„Ako se nešto desi jednom, ne mora se desiti drugi put, ali ako se nešto desi dva puta – treći put će se desiti sigurno.“

Dakle pomenuti Lao Ce je rekao: “Onaj koji zna ne govori, onaj koji govori ne zna.“

Što li sam ovo napisao?

Onaj koji je govorio o velikoj drami postojanja je Nils Bor, on je osim toga rekao da suprotni pojmovi stoje u komplementarnom odnosu. Mislim da smo se približili temi paradoksa, ali da prvo ispoštujemo pomenutog nobelovca: kada je Bor proizveden u viteza (kraljevina Danska) za jedan od simbola na svom grbu izabrao je tai-ći koji predstavlja komplementarni odnos arhetipskih suprotnosti jina i janga, a na grbu piše „suprotnosti su komplementarne“.

zen

A to je bilo pre pet-šest-sedam decenija, znači da mi je tema prašnjava, ili da sam bio prevaren-više puta. S druge strane to i nje tako loše jer:

Ako me jedanput prevariš
ti si kriv,
za drugi put ja sam kriv,
treća-sreća je sudbina,
a na dalje
- to je prosvećenje.
U ovoj zemlji svi smo prosvećeni!
Ja još uvek ne znam šta je to paradoks, a vi?

Možda oni znaju:

»Mi smo se razišli pre hiljada kalpi,
pa ipak nismo bili razdvojeni ni za tren.
Gledamo se po celi dan,
a nikada se nismo sreli.«

(kalpa – vreme za koje se univerzum raširi i skupi)

Nešto mislim da je paradoks samo reč bez značenja.