Zen i fizika
- Uvod u “Zen i fizika”
- Paradoks – prvi deo
- Zen i fizika III- buđenje (prosvetlenje)
- ZEN I FIZIKA IV – Neprolazni prolaz
- Zen i fizika V – Reči nisu dovoljne
- Zen i fizika VI – Paradoks ponovo
- Zen i fizika 7: Vreme nikada nije bilo sigurna stvar
- Zen i fizika 8: Tišina
- Zen i fizika 9: Vreme u vodi
- Zen i fizika 10: Vreme i voda
- Zen i fizika 11: Um-neumnosti
- Zen i fizika 12: Ponovo o Umu – neumnosti
- Zen i fizika 13: Grobar
- Zen i fizika 14: Ptica Rugalica
- Zen i fizika 15: Ptica Rugalica (nastavak)
- Zen i fizika 16: Pesma japanskog samuraja
- Zen i fizika 17: međuprožimanje
- Zen i fizika 18: Karantin ili Tužiti Ajnštajna
Kod D.T. Suzukija naišao sam na zanimljivu priču iz 1937 godine; mislim da ona može još malo osvetliti um-neumnosti. Huan Belmonte, veliki španski toreador, ovako govori o jednoj svojoj borbi sa bikovima:
„Čim je moj bik izašao ja sam mu prišao i pri trećem pasu čuo sam urlik gomile koja se digla na noge. Šta li sam to uradio?
Istog trenutka zaboravio sam na publiku, ostale toreadore, samog sebe, čak i na bika. Počeo sam da se borim kao što sam se toliko često borio nasamo, noću u stajama i na pašnjacima, s toliko preciznosti kao da crtam neki plan na tabli.
Kažu da su moji pasovi sa ogrtačem i moj rad sa muletom tog poslepodneva bili otkrovenje kada je reč o veštini borbe sa bikovima. Ne znam i nisam kompetentan da to prosudim. Jednostavno sam se borio onako kako verujem da toreador treba da se bori, bez ikakve druge misli osim moje vere u ono što radim.
S poslednjim bikom prvi put u životu uspeo sam de se dušom i telom predam čistoj radosti borbe potpuno nesvestan publike. Izvodio sam idealnu feanu, feanu koju sam tako često i u toliko detalja video u mojim snovima da je svaki njen delić bio zacrtan u mom mozgu sa matematičkom preciznošću.
Feana mojih snova uvek se završavala katastofalno jer kada sam se spremao da ga ubijem bik bi me neizostavno zakačio za nogu. Ipak, nastavio sam da ostvarujem moju idealnu feanu, postavljajući se tačno između bikovih rogova i svestan ovacija gomile samo kao udaljenog mrmljanja, da bi me na kraju, baš kao što sam to i sanjao, bik zakačio i ranio u butinu.
Bio sam toliko opijen, toliko van sebe, da sam to jedva i primetio. Krenuo sam da ga ubijem i onda se bik sručio ispred mojih nogu.“
Hmm, stvar radi bilo da ste na Dalekom istoku bilo u Španiji. Pitam se da li radi i kod nas, ali o tom potom.
A Bukoku Kokuši (1241-1316), slavni zen učitelj iz doba Kamakura kaže:
„Luk je slomljen,
Strela više nema-
Ovaj presudni trenutak
Nijednom plašljivom srcu nije drag,
Gađaj bez odlaganja.“
Kada se strela bez vretena odapne iz luka bez tetive ona će sigurno prodreti u stenu.
Ko ovo oseti njemu ni nebo ni zemlja nisu granice.
Kada već pričamo o bikovima setih se jednog koana:
Gaso je rekao: «Kada bik ode van ograde, do ivice ambisa, glava, rogovi i kopita mogu da mu prođu, ali zašto rep ne može da prođe?«
Mumonov komentar:
»Ako bik prođe, upašće u ambis;
ako se vrati, dopašće kasapinu.
Onaj repić
-kakva je to stvar!«