Zen i fizika 15: Ptica rugalica (nastavak)

A 4 minute read, Posted by Milovan Misho Petković on Mon, Dec 4, 2017
In Fizika
Tags

Zen i fizika

Recimo da nije važno ako ne vidite vezu između fizike, zen budizma i Ptice Rugalice ili je uskoro ne otkrijete; i ovako i onako ću vam kasnije o tome nešto reći. Taman na vreme za kupanje u Temzi. Do tada, hajde da se zabavljamo sa još nekim zvučnim mislima poznatih ljudi.

P. Kueljo je u trenutku besprekorne inspiracije rekao:

»Ne živim ni u prošlosti ni u budućnosti, imam samo sadašnjost, i jedino me ona interesuje.«

Eto, čovek laže bez pardona, a da ga pritom mi nismo ništa pitali. Prvo, a bukvalno: on ne može i da hoće da živi gde mu se prohte duž vremenske ose. Drugo i figurativno: ako samo u sadašnjosti živi, on je prošlost »zaboravio«, a o budućnosti ne razmišlja – kako onda zna gde obitava? I treće, a istinito: neprekidna svesnost i velikim učiteljima meditacije, zena itd. jedva da povremeno i privremeno uspeva.

Arapi kažu:

»Ako me jedanput prevariš ti si kriv, ali ako me i drugi put prevariš ja sam kriv.«

I to nije potpuno tačno. Prava istina glasi:

Ako me jedanput prevariš ti si kriv, za drugi put ja sam kriv, treća-sreća je sudbina, a na dalje – to je prosvećenje. A šta bi drugo i bila ukorenjena glupost?

Pitali Sozana:

  • Koja je najvrednija stvar na svetu?
  • Glava mrtve mačke, odgovorio je.
  • Zašto?
  • Zato što joj niko ne može odrediti vrednost.

Eto kaluđera trgovca i lažova; on bi da kupuje i prodaje; ništa mu vrednost nema, a svačemu nadiže cenu.

Ivo Andrić je napisao:

»Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta.«

Možda je ovo rekao tek pošto je dobio Nobelovu nagradu pa je mislio da ga ona štiti od kritike gluposti. Iako nije tačan, ostavimo bukvalni smisao njegove izjave po strani, pa se zapitajmo: zašto on misli da postoji put na kome ima dolaska i odlaska?

»Sudbina meša karte, mi igramo.« A. Šopenhauer

A šta bi drugo provereni kartaroš da kaže a da ne slaže; dok mu karta u ruci stoji, mudre reči on nam broji, uši čuju, dušu truju. Očigledno on ne zna da u ovoj priči mi nismo ni igrači ni igra – mi smo igrani. Zašto li sam ovo morao da kažem?

Gete je na nemačkom rekao:

    »Beskoristan život isto je što i rana smrt.«

Ovo je jedna od onih nezaobilaznih misli koje se povlače po svim tzv. knjigama mudrosti. Zapitajmo se šta je zaista korisno na ovom svetu? Pokušajmo ovako: korisna strela korisnu srnu obara: koristan život – korisna smrt. Korisno žive, korisno umiru, a beskorisno brinu za one beskorisne, leševa i ovako i onako na sve strane.

Gete je pomenuo negde i ovo:

    »Stara je izreka, da mi u suštini, imamo oči i uši samo za ono što poznajemo.«

Zvuči tačno na bilo kom jeziku. Ali, istina je da ni oči ni uši, ni jezik ni um nisu zaista presudni, jer kada se jedna stvar zaista upozna, kroz nju se sve ostale stvari lako spoznaju.

Jednom prilikom kada je bio jako ozbiljan, i zabrinut, Ajnštajn javno reče:

    »Bog se ne igra kockicama.«

Ali svi se igraju i kockicama, i novčićima, i slamčicama, i kartama, i statistikama, i verovatnoćama… A to je važilo i za sve one bezbrojne bogove u istoriji ljudske civilizacije. Zašto je Albert pokušao da nas slaže? Sećate li se njegove fotografije sa koje nam se plezi?

comments powered by Disqus