Zen i fizika 9: Vreme u vodi -- Orange Unit

Sozan: Gospodine Fergson, planina se može u more pretvoriti, ali reči ničiji um ne mogu otvoriti.

novinar: Još jedna priča o nedovoljnosti reči; zaboravljate da sam ja novinar, i da sam je dobro osetio i na svojoj koži. No, nismo završili prethodnu temu; ako je univerzum nastao u Velikom prasku da li je tada počelo i vreme?

Sozan: Čitao sam o tome. Za mene se univerzum neprekidno širi i skuplja, jedan ciklus nazivamo kalpom.

novinar: A šta je sa vremenom?

Sozan: Hoćete da vam kažem da je ono iluzija?

novinar: Ako morate.

Sozan: Da su prostor vreme i uzročnost kao staklo kroz koje se sagledava apsolutno?

novinar: Dug je put do ovog manastira, a ja bih mogao razovarati i sa kuvarom.

Sozan: Hajde da ga pitamo…

Kuvar: Kada je pitanje isto odgovor je isti. Ako je pitanje pesak u činiji sa pirinčem, odgovor je trnje ispod blata.

novinar: Dakle, kako izgleda to trnje?

Kuvar: Ovo o kome ti razmišljaš se širi, ili razvlači, kao i univerzumom. A zatim se skuplja sa njim.

novinar: Da li to znači da je vreme, dok je univerzum bio mali, bilo drugačije od onog kada univerzum desetak puta poraste?… pošto se razvlači…

Sozan: Čini mi se da ste na putu da mu otkrijete neki faktor elastičnosti.

novinar: Sami ste rekli da se razvlači kao žvakaća guma.

Kuvar: Univerzum i prostor vreme »narastaju« zajedno.

novinar: Narasta kao testo; tada mu možemo uvesti i gustinu.

Sozan: (10 minuta smeha), vidite to nije loša ideja. Neko vas čeka na ulazu.

novinar: ? Ko?

Sozan: Nobel.

novinar: Kuvate li kafu u ovom manastiru?

Sozan: »Mesec nema nikakvu nameru da baca svoj lik bilo gde, niti jezero namerava da ukaže gostoprimstvo Mesecu. Kako su mirne vode Hirosave.«1)

novinar: To je sve što mi možete reći o vremenu?

Sozan: (tišina) …