Zen i fizika IV: Neprolazni prolaz -- Orange Unit

Zen i fizika

Mumon je komentarisao jedan poznati zen koan rečima:

„Središnji put je bez prolaza
Iako hiljade staza vodi do njega.
Prođeš li kroz neprolazni prolaz
slobodno koračaš između zemlje i neba.“

Pre nego nastavite sa tekstom (ako ste fizičar) kažite mi na šta vas asocira ovaj stih. Eto, još u trinaestom veku čovek „otkrio“ tunel efekat.

Jeste da on ovde govori o buđenju-prosvetljenju, nekoj vrsti oslobađanja duše, ali ko može da tvrdi da i tu ne postoji neka specifična potencijalna barijera? Zatim se ona prođe tamo gde je u principu prolaz zabranjen.

On kaže „prođeš li kroz neprolazni prolaz“, a to upravo radi i elektron kada sa mnogo nižom energijom „pobegne iz prostora sa ogradom pod visokim naponom “.

Termin „tunel efekat“ je srećno izabran jer budi vrlo jasnu asocijaciju, mada sa druge strane ublažava paradoksalnost samog čina.

Kako god bilo, sličnost zen misli iz XIII veka i jednog otkrića atomske fizike iz XX veka je jasno uočljiva.

Sve se kreće, sve ide napred sledeći neki sopstveni put, čak i kada tako ne izgleda:

„Kada se točak bez glavčine okreće
ni majstor kolar ne može da ga zaustavi.
On se kreće preko neba i širom zemlje
na jug, sever, istok i zapad.“

Možete li zamisliti moć tog točka?… Koji se uzgred tim imenom ne bi ni mogao nazvati?

Možete li zamisliti moć „arhetipske“ ideje koja krči sebi put kroz istoriju, kroz različite civilizacije, jezike, znanja, nauke, veštine…

Da li takvih ideja ima mnogo? Beskonačno mnogo?

Ili nekoliko njih vrtimo sve iznova i iznova?