Zen i fizika 8 - Tišina -- Orange Unit

Zen i fizika

U prethodnom nastavku sam pomenuo tri jezika: reči, ćutanje(tišina) i delanje, a evo kako to izgleda na jednom klasičnom primeru:

„ Hjakudžo je jednom prilikom poželeo da odabere učitelja za novi manastir. Pozvao je sve kaluđere i rekao im da će to mesto dobiti onaj ko najbolje odgovori na postavljeno pitanje. Onda je uzeo posudu za vodu, spustio je na pod i upitao:

-Ko može da kaže šta je ovo a da ne kaže kako se zove.

Glavni kaluđer reče:

Ne može se nazvati klonfom.

Isan, koji je tada bio kuvar, prevrnu posudu nogom i izađe. Hjakudžo se nasmeja i reče:

Glavni kaluđer je izgubio.

A Isan je dobio mesto učitelja u novom manastiru.“

Delanje. Delanje u tišini. Govor bez reči. Veština koja se razvija zenom.

Dakle, pričamo malo o zenu, evo šta je rekao jedan učitelj zena:

„Pre nego sam počeo da izučavam zen, planine su bile planine i reke su bile reke. Dok sam izučavao zen, planine nisu bile planine i reke nisu bile reke. Kada sam doživeo prosvećenje planine su opet bile planine, a reke su bile reke.“

Hmm. A jedan drugi se požalio:

„Pre prosvećenja sam bio depresivan, posle prosvećenja sam takođe bio depresivan.“

Šta ćete, depresivan čovek, ali zašto bismo se onda bavili zenom ili nekom drugom duhovnom veštinom kada smo već znali da su planine planine i reke reke?

Zbog tišine. To je tišina sa velikim T. Zbog intuicije. Intuicija je čudesna magija. Zbog unutrašnjeg mira. To je mir u kome je sve dobro. Sve je dobro. Čak i kada napolju vlada haos. To su već dobre vesti.

A sada, pošto ste mi odvojili malo svog vremena, da vam otkrijem jednu tajnu. Sećate li se koana:

„Zvuk dve ruke je pljesak. Šta je zvuk jedne ruke?“ Ja sam prvo napisao da je to besmislica. Možda i jeste, ali znate li odgovor?

Učenici provedu godine i godine u rešavanju ovog koana, zen učitelji ih vraćaju sve iznova i iznova, padaju jedan te isti ispit mnogo puta.

Odgovor je uvek individualan, učitelj zna kada je učenik dao pravi odgovor, kada je čuo samog sebe, i može biti bilo šta. Ali pravi odgovor je:…

tišina…

Baš tako: tišina. Teško se dolazi do te tišine. Možda nisam smeo ovo da napišem. Ali, znam da to nije bitno. Ja kažem tišina, i vi kažete tišina, i onda znate; ali ne znate šta znate.

Ali jednog dana, možda jednog dana…obasjaće vas svetlost spoznaje. Biće to lep dan za vas. I za sve nas; jer sve je povezano.

Dirak je dugo, dugo tragao za rešenjem svoje čuvene jednačine. Ali rešenje nije bilo jednodimenzionalno. I onda, jednog posebnog časa, bljesak spoznaje: rešenje je matrica…

„Bljesak munje, pljusak varnica. Jedan treptaj oka, i ništa niste videli.“