Zen i fizika III: Buđenje (prosvetlenje) -- Orange Unit

Zen i fizika

Stari klošar je u kontejneru pronašao ubuđalo parče hleba, stavio ga u kolica pretrpana svim i svačim, i vratio se ispod jednog od mostova na Temzi. Celog popodneva je rosila sitna kiša i on beše prilično promrzao te oktobarske večeri. Pojeo je parče hleba, postavio nove i suve kartone uz mali ivičnjak pored reke, pokrio se nekim ritama koje su ga tu čekale, i polako počeo da tone u san.

U neko doba kraj njegove betonske postelje tiho se zaustavi veliki Rols Rojs. Sanjivih, i ko zna kada opranih, očiju on ugleda kako iz automobila izilazi prelepa mlada dama u skupocenoj bundi.

Zašto spavate tu, gospodine, obrati mu se ona, zar vam nije hladno? Jeste gospođice, ali ovo je moj dugogodišnji dom, pa sam se navikao na loše uslove, odgovori. No, no, noćas ćete spavati kod mene, reče ona, i visoki šofer uhvati za ruku klošara, te ga ubaci u limuzinu, pored mlade gazdarice. Vozili su se dosta dugo dok ne prođoše kapiju velikog imanja. Nekoliko kilometara pod šumom i vrtovima je delilo gvozdenu kapiju od impresivnog dvorca sa kolonadom jonskih stubova.

Majordom i nekoliko služavki dočekaše ih na stepenicama.

Ovaj gospodin je moj prijatelj, obrati im se ona držeći za ruku skitnicu. Molim vas da ga okupate, sredite, obučete, dobro nahranite i smestite u jednu od soba za goste u južnom krilu. I tako bi, okupani, podšišani, obrijani, mirišljavi (jedan od lordovih omiljenih parfema) klošar se najeo kao nikada do sada u svom tajanstvenom životu, a zatim smestio u ogromni krevet sa svilenom posteljinom. Uživao je u ovom čudu nekoliko trenutaka, a zatim utonu u san.

Nedugo potom neko pokuca, a na vratima se ukaza mlada dama u rozikastoj spavaćici, koja je malo toga skrivala od njenog prelepog tela.

Jesu li se dobro brinuli o vama, upita ga. Sve je savršeno, gospođice, ne znam kako da vam zahvalim. Oh, nije to ništa, drago mi je da ste zadovoljni. Nikada nisam ni sanjao ovakvo nenadano gostoprimstvo. Oh, dobri čoveče, meni je hladnjikavo, da li biste mi napravili malo mesta u krevetu, reče umiljato ona i sede na ivicu. Naravno, naravno, užurba se on. Pomaknu se, i upade ravno u Temzu. Kažu da tako izgleda probuđenje (prosvećenje); ono je poenta i cilj zena. Verovatno znate da on nije religija, niti filozofija, niti bilo kakav poseban sistem učenja. Zen je skup praktičnih metoda koje vode prosvećenju, i varira od učitelja do učitelja. Inventar nije mnogo velik: koani, meditacije, uredni, skromni i jednostavni život manastira. Koan je besmislena pitalica (zagonetka), a jedan od poznatijih glasi:

„Zvuk dve ruke je pljesak. Šta je zvuk jedne ruke?“ – besmislica?!

A evo jednog za vas (uzgred mnogi poznati pesnici, pisci, glumci, pijanisti… ministri, jedan predsednik parlamenta, i jedan premijer su ga rešavali. Postavljao bih ga za večerom):

„U neiskopanom bunaru,
Nepostojeća voda.
U njoj se presijava Mesec.
Tu vodu, iz tog bunara
Vadi čovek bez obličja i bez senke.“

Pitanje: vadi li se ta voda.

Uputstvo: pazite da ne upadnete u Temzu.