Zen i fizika
-
Zen i fizika 18: Karantin ili Tužiti Ajnštajna
“U zrncu peska videti svet, i beskraj na ruke dlanu, i nebo kroz jedan divlji cvet, i večnost u jednome danu.”
Da, tako je pevao Viljem Blejk mnogo pre nego su fizičari Zapada shvatili da on govori njihovim jezikom.
S početka XX veka model mišljenja u fizici je počeo sve više da podseća na model mišljenja u dalekoistočnom misticizmu: fizika je počela da govori kroz paradokse, jezik se pokazao siromašnim da opiše i imenuje nove pojmove.
Zahvaljujući Aristotelu (koji, uzgred nije morao ništa da radi, bolje da je bio pravi robovlasnik koji juri robinje i pije vino) u mišljenju Zapada se kanonizovala iliti dogmatizovala logika “Da ili Ne”; ništa između, ništa “i Da i Ne”. S druge strane, na “Dalekom istoku”, stvari su bile “i Da i Ne”, ili kako komentariše Mumon: “Ko objašnjava razliku između Da i Ne, ostaje da živi u području te razlike”. I tako su se fizičari suočili baš sa tim problemom: aha, to je čestica, ali to je i talas-kako to?
Milenijumima unazad Istok je šaputao:
“Kreće se-ne kreće se.
Daleko je, i blizu je.
Unutar je svega ovoga, i
izvan je svega ovoga.”
Ili ovo:
“Nema postavljenih meta,
nijedan luk nije nategnut,
a strela napušta tetivu.
Ona možda ne pogađa,
ali ne promašuje.”
Bukoku Kokuši
Paradoks je postao noćna mora utemeljivača kvantne mehanike i atomske fizike… A šta je paradoks?
Nešto mislim da pravo pitanje glasi: postoji li uopšte paradoks?
Serial Zen i Fizika bio je davno objavljen na sajtu Svet Nauke, nakon promjene dizajna ovaj sadržaj je nestao, pomoću web.archive.org konačno sam stigao do njega i restaurirao ga. Hvala nepoznatom autoru.